Musashi
Admin
Level: 10
Origin Event
Pon Jan 25, 2021 7:40 pm
Dobrodošli na neku vrstu takmičenja u pisanju. U ovoj temi je potrebno da napišete priču Vašeg lika pre nego što je završio na ulicama siromašnih. (Pogledajte spojler "Smernice"). Učestvujete tako što u ovoj temi napišete jedan post u kome pišete priču. Dozvoljeno je postavljanje kartica, slika, gifova i muzike.
Event traje do 8. Februara u 23:59. Glasanje će verovatno biti 9. Februara okačeno.
Maštu na volju i želim puno sreće!
- Smernice:
- -Pišete priču Vašeg lika pre nego što je završio u Koto državi, u ulicama siromašnih ili možete pisati kako je oduvek tamo, rođen ili nešto slično.
-Zabranjeno je da pišete kako ste bili Bog ili slično, budite realni i nemojte praviti vaše priče kao da ste bili nešto u istoriji jer niste.
-Sve kartice su otključane, trudite se ako ih koristite da to bude uredno urađeno.
-Vaša priča ne može biti starija od Kotoa, npr ne možete pisati da ste se rodili u vreme drugih država. Možete pisati kako je Koto osvajao Koto državu dok ste bili mali i slično ali vreme Zenkaia ne dolazi u obzir (niste bili u tom vremenu).
-Možete spominjati sledeće likove:
Honda Wakasasagi - General Koto vojske, predvodio je vojsku u osvajačke pohode. Pravedan je dok su prema njemu pravedni.
Kim Wakasasagi - Brat Honde, Emperor Kotoa, naređivao je pogubljivanja ljudi, surov, opak vladar, nepravedan u svakom pogledu.
Kaitashi - Jedan od 7 Legendarnih Koto ratnika, odan Kotou, nije ubijao ako to nije mora, diplomatski nastrojen, poštedeo mnogo života, spasio mnogo neprijateljskih života i zarobio ih.
Ostalih 6 Legendarnih Koto ratnika je i dalje nepoznato.
Sajin Komamura - Vukodlak koji je oduvek živeo van Kotoa, bio je samac, tražio je svog gospodara, branio je nedužne ljude sa čašću ali bio je nemilosrdan prema neprijatelju.
Ergo Proxy - Zna se samo kao Maskirani Odmetnik koji je sam samcat pobedio celu armiju Hondine vojske.
Kisuke Urahara - Poznati bandit koji je vršio pljačke na svim velikim ekonomskim putevima. Njegove moći nisu poznate nikome, zna se samo da je njegova brzina veća od brzine kretanja oka.
-Ne znate ništa o Mesečevim vojnicima.
- Nagrade:
- 1. Mesto : 200 Rubina + Premium Chest
2. Mesto : 100 Rubina + Scroll Chest
3. Mesto : 50 Rubina + 2 Normal Chesta
Sva ostala mesta: 20 Rubina + Normal Chest
Svi učesnici će dobiti 20 Levela od učešća.
Glasanje će biti u posebnoj temi. Svi glasovi vrede 1 poen,
Glavni žiri: Sakura Haruno, Nagito Komaeda (Ja) i Hakuhei Sabi (Nihil) - Glas vredi 2 poena.
Event traje do 8. Februara u 23:59. Glasanje će verovatno biti 9. Februara okačeno.
Maštu na volju i želim puno sreće!
-Musashi, Administracija WSR-a
Dante
Samurai
Level: 10
Re: Origin Event
Čet Jan 28, 2021 11:33 am
Rebellion
Daleko u jednom ne tako poznatom kraju postojala je rupa u zemlji, naizgled ništa posebno ali kada ljudska noga zakorači unutra dolazi do podzemnog grada jedne podzemne civilizacije. Po legenedama kažu da su grad izgradili mrtvaci
Jedno veče desila se jedna tragedija, grupa mladih momaka sa zemljanim maskama probila je u arhivu biblioteke. Tu su se krile razne skrivene informacije koje običnom čoveku nisu dostupne. Grupa mladića je uzela informacije o površini i hteli su izneti javnosti da je sama religija u koju veruju laž kako bi ih kontrolisali u podzemlju. Njihov plan je uspeo, izneli su to javnosti ali nisu bili svesni da im niko neće poverovati i da je propaganda jača od njihovog načina da iznesu javnosti puste reči. Četiri mladića koja su sebe zvali "Deca Svetlosti" jer su mislili da će prosvetliti um običnog zatamnjenog čoveka no to nije uspelo. Stojali su na najvišoj tačci gde su ljudi čuli te informacije ali iz mase ljudi se čulo samo "Nije istina! Lažete nas! Hoćete da mi stradamo! Samo laži! Učiniće vam uslugu vojska pa ćete završiti goli na površini! Videćete šta je površina! Umrite heretici!". Deca Svetlosti su shvatili da im plan propao i da će sada vojska pokušati da ih uhvati i presudi. Međusobno su se zvali po bojama koje su nosili. Crveni, Plavi, Zeleni, Crni. Niko nije bio glavni odluke su zajedno donosili, ali... ovaj put se desilo nešto užasno. Nisu mogli da se dogovore šta za sledeći potez pa su se raštrkali.
...Crveni i Plavi bili su vezani nekim lancima za dva stuba sa rukama u visu. Osetili su kako ih ti lanci crpe i nisu mogli ništa. Crveni je pogledao u Plavog a nakon toga ispred njega. Osoba sa kapuljačom je gledala u svoje čuvare koji su dovlačili dve vreće.
"Imamo ih. Ubili su ogroman broj vojnika ali uhvaćeni su živi."
Osoba sa kapuljačom pogleda prema zarobljenicima i reče.
"Oružija ova dva zarobljenika stavite na posebno mesto, a od ova dva vezana, dajte mi njihove oštrice."
Nakon što je dobio njihove mačeve kratkim rezom otvorio je džakove i izvukao je žive borce Crnog i Zelenog. Stavio ih je u klečeći položaj i poče pričati. Dok se narod počeo okupljati okolo jer im vojska dopustila ulaz samo sad.
"Pa pobunjenici. Napravili ste haos, izazvali ste tragediju u ovom malom kraljevstvu koje je tu samo da zaštiti narod od površine koja je surova. Hteli ste da bacite poslednje čovečanstvo u bedu i jad i uništenje. Kazna će biti podeljena na smrt i na patnju. Ova dvojica ovde će dobiti pomilovanje..."
Nakon tih reči zamahnuo je katanom probivši lobanju Zelenom, tako je držao neko vreme nakon čega je izvukaoo istu. Zeleni je pao izbečenih očiju direktno na lice. Zvuk pada tela odzvanjao je kroz celu salu u kojoj su se nalazili. Prizor kakav su videli Crveni i Plavi bio je užasavajuć Ogroman bes ih ispunjavao ali su bili bespomoćni. Nakon toga je nastavio da priča.
"Vi ćete biti pravi primer kako ne treba raditi, da je vaš plan uspeo svi bi propali. Meni nije žao što ću vas proterati odavde, što ćete umreti tamo gore u agoniji, vas dvojca zaslužujete život koji če vas odvesti u največu realnost površine pa nakon toga i u smrt."
Nakon toga zamahnu Rebellionom prema ramenu Crnog. Oštrica je prošla glatko i odsekla mu ruku. Ogromno vrištanje u agoniji čulo se i van ove sale. Pao je dole ispuštajući krv i grčeći se. Njegovi vrisci prolazili su kroz uši Crvenog i Plavog praveći im ogromnu štetu na psihu. Nakon par momenata Rebellion je prošao kroz grkljan Crnog i time ga je učutkao zauvek.
Skinite im sada maske. Onesvestite prvo ovu dvojcu i ostavite ih napolju! Ovo se desi kada se ne poštuje zakon. Zbogom.
Nakon toga za Crvenog i Plavog nastade crnilo. Sledeće čega se Crveni sećao jeste da je ustao i gledao u plafon one sale. Bio je zbunjen zato što atmosfera nije bila ista, ispod sebe je osetio neki čudan osećaj. Zagledao se u taj plafon i shvatio da se beli tragovi pomeraju. Mislio je da samo sanja ali onda je ustao i pogledao oko sebe. To je bila površina. Njegove oči su bile slabije i malo zaslepljene neko vreme dok se nije privikao. Gledao je u neverici. Disao je tako lako, gledao je nešto svetlo, sve je imalo neku boju. Dobrih deset minuta se divio svemu. Nije znao zašto je ovo bila kazna ali verovatno će saznati uskoro. U momentu se okrene i vide da nema nigde Plavog, izgleda da je otišao. Nije znao kuda će da ide pa je krenuo u nepoznatom pravcu. Na putu je video neko selo kao podzemlje samo što nije pod zemljom. Bilo je divno, zadržao se tu par dana i jeo je i pio zaradio neki novac i naučio o ovom svetu. Nije puno naučio ali dovoljno. Gledali su na njega kao čudaka jer je imao bledu kožu. Nastavio je svojim putovanjem putem i odjednom ispred vide vojsku sa uniformama i zelenim zastavama sa Suncem. Nije znao šta se dešava ali nije imao vremena da se sakrije. Odjednom njihov vođa se stvori iza Crvenog i zarobi ga. Posle toga sledeće čega se sećao jeste da se nalazio u nekoj zamračenoj prostoriji i čulo se pitanje.
"Tvoje ime je?"
Odgovor kroz pomućeni glas izusti.
"Dante..."
Nakon toga mu se sve potamnilo i probudio se na urušenim ulicama, tada je shvatio šta znači površina.
Daleko u jednom ne tako poznatom kraju postojala je rupa u zemlji, naizgled ništa posebno ali kada ljudska noga zakorači unutra dolazi do podzemnog grada jedne podzemne civilizacije. Po legenedama kažu da su grad izgradili mrtvaci
- Opis Grada:
- #card528
Grad je ogroman izgrađen uglavnom od kamena i zemlje. Ime mu je Hades po čoveku koji ga je podigao. Osvetljenje su isključivo fenjeri, baklje i jedna ogromna statua u sredini grada koju ljudi iz bilo kog dela grada mogu da vide. Statua predstavlja veštačko Sunce i u odnosu na dan na površini ono menja jačinu osvetljenja. Veruje se da se u toj statui krije nešto misteriozno kao što je prava Sunčeva energija odnosno Chi. U neposrednoj blizini te statue nalazi se palata koja nije vidljiva jer se do nje dolazi stepenicama koje vode na dole. U palati je retko ko bio zato što je čuvaju najelitniji vojnici i pristup ima samo vladar podzemlja koji nikada nije izašao iz nje. Izlazak iz podzemlja je strogo zabranjen i regulisan. Verovanje je da ljudi sa površine žive kraće, pate, umiru i takođe se veruje da zemljani čovek ako izađe njegova koža bi spaljena iste sekunde što je držalo ljude da ne izlaze napolje. Bilo je pokušaja ali je bilo sprečeno. Jedna od najvećih kazna za kršenje zakona jeste proterivanje iz podzemlja, ljudi su se strahovali površine. Nije to obično proterivanje, dopuste im da ponesu samo odeću na sebi nakon čega će biti pretreseni da ne ponesu nešto više. Nema hrane, oružija, oklop ničega što znatno smanjuje šansu da će ta osoba preživeti. Nakon proterivanja ako se osoba vrati ona će odmah biti ubijena na licu mesta.
Jedno veče desila se jedna tragedija, grupa mladih momaka sa zemljanim maskama probila je u arhivu biblioteke. Tu su se krile razne skrivene informacije koje običnom čoveku nisu dostupne. Grupa mladića je uzela informacije o površini i hteli su izneti javnosti da je sama religija u koju veruju laž kako bi ih kontrolisali u podzemlju. Njihov plan je uspeo, izneli su to javnosti ali nisu bili svesni da im niko neće poverovati i da je propaganda jača od njihovog načina da iznesu javnosti puste reči. Četiri mladića koja su sebe zvali "Deca Svetlosti" jer su mislili da će prosvetliti um običnog zatamnjenog čoveka no to nije uspelo. Stojali su na najvišoj tačci gde su ljudi čuli te informacije ali iz mase ljudi se čulo samo "Nije istina! Lažete nas! Hoćete da mi stradamo! Samo laži! Učiniće vam uslugu vojska pa ćete završiti goli na površini! Videćete šta je površina! Umrite heretici!". Deca Svetlosti su shvatili da im plan propao i da će sada vojska pokušati da ih uhvati i presudi. Međusobno su se zvali po bojama koje su nosili. Crveni, Plavi, Zeleni, Crni. Niko nije bio glavni odluke su zajedno donosili, ali... ovaj put se desilo nešto užasno. Nisu mogli da se dogovore šta za sledeći potez pa su se raštrkali.
- Priča Crnog:
- Crni se uputio prema arhivi kako bi pokušao na neki novi način da dokaže istinu. Njegovo oružije bilo je koplje sa dve oštrice i bio je vešt sa njim. Na putu do tamo imao je mnogo prepreka, trudio se da ne povredi nekog civila ali opet se morao boriti sa vojskom koja ga je napala, to su bila 3 vojnika ispred njega. Izgledali su jako nespretni ali crni nije imao srca.
"Umrećete sa čašsti koju nosi ovo podzemlje."
Posle tih reči njegovo koplje se obloži chiem i on se zavrti te im preseče vratove odakle poteče reka krvi. Nije imao osećanja i nastavio je samo dalje prema arhivi. U jednom trenutku je bio opkoljen sa svih strana. Ovaj put to su bili iskusniji vojnici zajedno sa vođom koji je izdavao naređenja. Znao je da će ova borba biti gusta i da možda neće preživeti. Samo je rekao.
"Boriću se za budućnost, a budućnost je na površini zato moja smrt neće biti uzaludna!"
Nakon tih reči oko njega poče šikljati chi zatamljene boje. Iste sekunde izbila je epska bitka. Obična vojska nestala je skoro u momentu, svako je ostao bez glave. Jedino je ostao živ vođa čete koji je svoj mač držao švrsto. Izgleda da je iskusan borac. Nosio je na sebi poseban oklop koji mu je davao solidnu protekciju. Brže od oka zabili su se jedan u drugog ukrštajući oštrice. Njihovi pogledi presecali su jedan drugog bez trunke emocija. Dobrih deset minuta su se borili ali bitka kao da nije dolazila do kraja. U jednom momentu ....
- Priča Zelenog:
- Zeleni se uputio prema izlazu kako bi oslobodio prolaz do površine i tako dokaže da nije opasno gore. Njegovo oružije su bile dve kubure kojima je često slao vetrovite metkove. Dok je trčao do tamo bez ometanja je uspevao da ubije nekolicinu stražara. Kada je došao do samog ulaza počeo je fokusirati ogromnu količinu vetra u ruku i spirališući je formirao je vetroviti šuriken.
- Šuriken:
- #card112
Nakon što ga je otpustio mislio je da će ishod biti uspešan međutim ispred njega se stvoriše ogromni zid koji je blokirao udarac ovog moćnog napada. Nakon što se zid spustio zeleni je i imao šta da vidi. Stojala je jedna devojka koja je izgleda nekog visokog čina. Zeleni se nasmeši i poče ispaljivati ogromne količine metaka na nju. Međutim ona je svojim kamenjem uspela da odbije sve napade i osta nepovređena. Bitka je bila epska i napadi su se konstantno razmenjivali ali na kraju....
- Priča Crvenog i Plavog:
Jedina dvojica koji su krenuli zajedno behu Crveni i Plavi. Obojica su posedovali po mač, Crveni je imao mač pod imenom Rebellion a Plavi je imao katanu. Njihov cilj je bio da probiju u palatu jer su verovali da ako srede glavnog vođu uspostaviće i kontrolu nad podzemljem. Znali su da je to opasan put ali nisu imali izbora. Na samom ulazu bilo je oko 20 elitnih čuvara. Pogledali su se međusobno i klimnuli glavom. Potom uperiše mač u njih i bitka je krenula.
Crveni se zaleteo nanoseći razarorni napad koji je usput ubio nekolicinu njih i time razneo ulaz u palatu. Plavi je svojom oštricom i brzim pokretima sasekao većinu čuvara i očistio put da prođu. Sarađivali su vrhunski. Ušli su unutra i gledali unaokolo. To je bio ogromni hodnik a umesto plafona beše slika nečeg plavog sa belim tačkama, nisu znali šta je to ali bilo je predivno.
Ispred njih se odjednom pojavila osoba sa kapuljačom, lice joj je bilo zatamnjeno i nisu jasno ništa videli. Koža te osobe nije bila ista kao kod svih ostalih, nije bila bleda. Prodorni duboki glas čuo se u vidu eha.
"Napravili ste fatalnu grešku, patićete zauvek na površini!"
Izgleda da je to bio vladar ovog mesta. Spremili su se za borbu ali odjednom su osetili jak pritisak u glavi kao i pištanje u ušima. Nakon toga je postade crno.
...Crveni i Plavi bili su vezani nekim lancima za dva stuba sa rukama u visu. Osetili su kako ih ti lanci crpe i nisu mogli ništa. Crveni je pogledao u Plavog a nakon toga ispred njega. Osoba sa kapuljačom je gledala u svoje čuvare koji su dovlačili dve vreće.
"Imamo ih. Ubili su ogroman broj vojnika ali uhvaćeni su živi."
Osoba sa kapuljačom pogleda prema zarobljenicima i reče.
"Oružija ova dva zarobljenika stavite na posebno mesto, a od ova dva vezana, dajte mi njihove oštrice."
Nakon što je dobio njihove mačeve kratkim rezom otvorio je džakove i izvukao je žive borce Crnog i Zelenog. Stavio ih je u klečeći položaj i poče pričati. Dok se narod počeo okupljati okolo jer im vojska dopustila ulaz samo sad.
"Pa pobunjenici. Napravili ste haos, izazvali ste tragediju u ovom malom kraljevstvu koje je tu samo da zaštiti narod od površine koja je surova. Hteli ste da bacite poslednje čovečanstvo u bedu i jad i uništenje. Kazna će biti podeljena na smrt i na patnju. Ova dvojica ovde će dobiti pomilovanje..."
Nakon tih reči zamahnuo je katanom probivši lobanju Zelenom, tako je držao neko vreme nakon čega je izvukaoo istu. Zeleni je pao izbečenih očiju direktno na lice. Zvuk pada tela odzvanjao je kroz celu salu u kojoj su se nalazili. Prizor kakav su videli Crveni i Plavi bio je užasavajuć Ogroman bes ih ispunjavao ali su bili bespomoćni. Nakon toga je nastavio da priča.
"Vi ćete biti pravi primer kako ne treba raditi, da je vaš plan uspeo svi bi propali. Meni nije žao što ću vas proterati odavde, što ćete umreti tamo gore u agoniji, vas dvojca zaslužujete život koji če vas odvesti u največu realnost površine pa nakon toga i u smrt."
Nakon toga zamahnu Rebellionom prema ramenu Crnog. Oštrica je prošla glatko i odsekla mu ruku. Ogromno vrištanje u agoniji čulo se i van ove sale. Pao je dole ispuštajući krv i grčeći se. Njegovi vrisci prolazili su kroz uši Crvenog i Plavog praveći im ogromnu štetu na psihu. Nakon par momenata Rebellion je prošao kroz grkljan Crnog i time ga je učutkao zauvek.
Skinite im sada maske. Onesvestite prvo ovu dvojcu i ostavite ih napolju! Ovo se desi kada se ne poštuje zakon. Zbogom.
Nakon toga za Crvenog i Plavog nastade crnilo. Sledeće čega se Crveni sećao jeste da je ustao i gledao u plafon one sale. Bio je zbunjen zato što atmosfera nije bila ista, ispod sebe je osetio neki čudan osećaj. Zagledao se u taj plafon i shvatio da se beli tragovi pomeraju. Mislio je da samo sanja ali onda je ustao i pogledao oko sebe. To je bila površina. Njegove oči su bile slabije i malo zaslepljene neko vreme dok se nije privikao. Gledao je u neverici. Disao je tako lako, gledao je nešto svetlo, sve je imalo neku boju. Dobrih deset minuta se divio svemu. Nije znao zašto je ovo bila kazna ali verovatno će saznati uskoro. U momentu se okrene i vide da nema nigde Plavog, izgleda da je otišao. Nije znao kuda će da ide pa je krenuo u nepoznatom pravcu. Na putu je video neko selo kao podzemlje samo što nije pod zemljom. Bilo je divno, zadržao se tu par dana i jeo je i pio zaradio neki novac i naučio o ovom svetu. Nije puno naučio ali dovoljno. Gledali su na njega kao čudaka jer je imao bledu kožu. Nastavio je svojim putovanjem putem i odjednom ispred vide vojsku sa uniformama i zelenim zastavama sa Suncem. Nije znao šta se dešava ali nije imao vremena da se sakrije. Odjednom njihov vođa se stvori iza Crvenog i zarobi ga. Posle toga sledeće čega se sećao jeste da se nalazio u nekoj zamračenoj prostoriji i čulo se pitanje.
"Tvoje ime je?"
Odgovor kroz pomućeni glas izusti.
"Dante..."
Nakon toga mu se sve potamnilo i probudio se na urušenim ulicama, tada je shvatio šta znači površina.
Tien Shinhan
Shogun
Level: 10
Re: Origin Event
Pet Jan 29, 2021 10:30 am
...Zvuci teskih udaha i izdaha parali su tisinu u sumi , starkelja koji je vukao polu smrznuto dete na sanicama beahu ranjen , sto znatno oteza njegovo kretanje , otvorivsi šatorsko krilo razgnu sneg svojim ostarelim rukama te se poput sipca zavuče u inprovizovano iglo .
Uzevsi nekoliko opalih grancica zalozi vatru , te lagano prinese donošče vatri kako bi se ogrejalo zajedno sa njim .
Hajde oci dedine izdrzi nemoj da umres , sad ce kuca , nemoj da se sikeras cuva tebe tvoj deka .
Suzama nakvasenu obrazi , drhtave ruke i promrzline po delovima tela starca su morili , dete ga gleda direktno u oci te se osmehuje , cinilo mu se da sneg polako staje ali onda se zacuce glasovi.
Gde je ?! Ušao je u našu teritoriju ?! Ma nije mogao otici daleko !! Pratite proklete tragove ! Razdvojmo se ! Ajde ! Ne sme da nam pobegne !
Starkelja sunu sneg preko vatre a onda unisti sator te ga pogazi nogama , stavi dete na saone a onda krenu dalje , nekoliko kilometara kasnije ispred njega ukaza se sena , starac zastade.
Ko je to tamo ? Okazi se ?! Ili cu morati da napadnem.
Sena iskoraci nekoliko koraka , bese to covek obucen u nekakvu nošnju , nije bio naoruzan ali pridje starcu te mu rece.
Nije bitno ko sam , vidis ovo drvo od ovog drveta idi desno i sticices gde si naumio , moras mi verovati ja cu se pobrinuti za ostalo , kreni odmah.
Starac bese sumljicav ali nije imao sta da izgubi , morao je da ga poslusa , starac krenu tim putem a onda zaista izdaje iz sumr te dodje na jedno veliku prosirenje sa koga je znao da dodje do Koto grada. Krenu a onda nakon dugackog hoda dodje pred kapiju , cuvari su ga gledali te uocise inprovizovanu verziju zavoja na njegovoj ruci pomocu koje je zaustavljao krvarenje.
Dobro ste ?
Starac klimnu glavom a onda nastavi dalje. Dodje pred svoju kucu a onda pade na kucnom pragu.
Oče ?! Oče jesi pri svesti ?! Hajde ne odustaj kod kuce si !
Starac stisnu ruku svom sinu a onda zatim zatvori oci te umire na svom krevetu , njegov sin prekri njegove oci svilenom maramom a onda cu se kucanje na vratim otvorivsi vrata video je da je to komandant vojske Honda .
Čuo sam sta se dogodilo Yahamiro , zao mi je , nismo mogli da zaustavimo nadiranje bandita , tvoj otac se zatekao tu ali budi srecen tvoj sin je ziv i zdrav , rekli su mi da mu ti i tvoja zena dodelite ime neka bude nanslovo T , u secanje na tvog oca , nadam se da razumes.
Rece to a onda nestade u vidu magle.
#card20
Prolazili su meseci godine , dosao je red da se dugovi saberu , detetu bese dodeljeno ime Tien , njegov otac je budno pratio njegov rast , trudio se da kad poraste postane odlican borac i sazna pravu istinu ali nekoliko dana nakon budne smotre zatekao je pismo ispred vrata koje je glasilo .
~Večeras tacno u 8 budi ispred kapije dobices dodatne upute , krecemo u kontra napad.~
Nakon citanja pisma unisti ga kako ne bi postojali pisani dokazi a onda ode nazad u kucu prisao je svojoj ženi a onda pojasnio delikatnost situacije u kojoj se nalazio , ali ubedio je njenu uzdrzamu savest da ce on biti dobro i da ne treba brinuti , ali ipak ona je brinula , rekao je da brine o detetu i da mu kaze pravu istinu i pricu koja sekrila iza njega, zatim otide u sobu uzevsi oruzje pozdravio se i otisao iz kuce. Bese to vreme kada je drvece pucalo od hladnoce , stajao je pred kapijom u njenoj senci , dosla su jos dva coveka a onda su krenuli oravu u dubine šume po naredni drzavnog vrha.
Pitam se kada ce ovo sve proci...
Razmisljao je dok su hodali , moglo se cuti samo njehovo hodanje po snegu a onda se stvori omanji covek koji je drzao inprovizovano koplje , znao je da je to samo cista zamka i da ako ga ne eliminisu mogu samo upasti u vece probleme , u nekoliko sekundi zaculo se nekoliko zamaha.
#card252
- Swords sounds:
Hmpf...jadno , gotov je nema sta da brinem pored mojih skilova macem tesko moze neko da prodje , pomisli , a onda dade znak ostalima da izadju iz senki te da krenu dalje.
Da zastanemo ovde ?
Rece jedan od maskiranih ljudi , samo sto je izustio nekoliko reci , kiša senbona se srucila na njega i ubila ga , a onda je ubila i ostale sem Yahamiro-a. On bese u bunilu sta se desilo ali ispred njega se ukaza visok covek bele kose imao je takodje masku ali samo preko usta oci su bile bele kao sneg a zatim su se lagano menjale u tamno crvene , kao krv.
Nosim ti pozdrave Koto vojniče ! A sad umri kroz patnju !!!
#card593
#card215
Na njegovu veliku zalost bese zarobljen u iluzije , vrane su ga napadalje uprkos tome sto je mahao svojim macem presecajuci jednu dolazilo je jos njeh a onda oseti snazan ubod , to je prekinulo iluzije , otvori ovi a onda ugleda malu sablju koja bese zabodena u njegove grudi , bio je polu svestan a onda pokusavsi da kaze nesto , belokosi covek izvadi kunai te ga baci u pravcu njegovog vrata , pogadja ga a onda se krv razlete svuda.
Nekoliko dana kasnije
Njegovoj zeni bese javljeno da je on pogubljen i da je sahranjen na mestu gde ubijen , pocinilac nikad nije uhvacen ni otkriven , Ten je tad imao dvanaest godina , nije bio spreman za istinu ali ipak morao je da sazna , njegova majka bese bolesna ali drzala se , nakon 2 godine osetivsi da nece jos dugo poziveti odlucila je da kaze svom sinu istinu jer bese tako zavetovana i od decakovog dede kao i oca , Tien je imao 14 godina.
Znas sine...moram da ti ispricam nesto , dodji , dodji kod majke , znam da si jos uvek mali ali si dovoljno razumno dete da shvatis u kojoj smo situaciji , kada si bio jako mali , ovde nije bilo lekara da te pregleda tvoj deda te na sankama odveo do lekara koji bese mnogo , mnogo daleko kada se vracai naoali su ga banditi , dao im je novac samo da ga puste da prodje ali ipak nastavili su da ga prate u nadi da ima jos , bezao je pruzao je otpor ali uspesno je umakao , tumarao je trideset kilometara u jednom pa trideset kilometara u drugom pravcu i kada je dosao nakon toga brzo je umro , ali...
Decak je slusao ali kad majka nastavi dalje on prekri usi rukama a onda se namrsti.
Ne Tiene , moras ovo da znas , slusaj majku nije mi jos mnogo ostalo...slusaj pazljivi ... tvoj otac stradao je u jednoj misiji , voleo te mnogo kao sto te i ja volim , nemoj da nas zaboravis Tiene , cak i ako sutra ne budem sa tobom seti me se... seti se svojih i ove price kad ti bude tesko .
Decaku su oci bile okupirane suzama , ali odlucio je da saslusa majku , proslo je nekoliko nedelja njegova majka je takodje izdahnula od duge i teske bolesti od koje se lecila , decak nije imao sredstava da placa kiruju , cesto je neko ostavljao novac na njegovom pragu koji bese dovoljan za hranu i kiriju ali kada je nivac prestao da dolazi , decak je bio izbacen na ulicu i orepustan sam sebi , kuca bese dodaljena veoma bogatoj porodici koja nije marila za decu vec za sebe i svoje potrebe.
Dani su prolazili decak je bio odbacen u ulice koje su stanovnici nazivali "Siromasne ulice" , narod je brzo zaboravio pricu o njemu a njegov otac , ratni heroj koji je postradao za Koto drzavu bese odbacen i zaborabljen kao i njegov sin , drzava je tonula ka kapitalizmu i materijalizmu , sve je odlazill sem decakove gladi , krio se pod rusevinama i jeo otpatke , cesto je pokusavao da ovlada borilackim vestinama ali nije mu preterano islo od ruke , cesto bi pratio ljude i slusao price o tome kako zele da napuste ovo mesto zbog svojih bliznjih , to bi ga ubijalo jer on nije imao bilo koga kome bi se obratio , kada bi se i obratio bilo kome , bio je nazivan smecem , kopiletom , ljudi su pravili sprdnju od njega , cesto su nagovarali drugu decu da ga izbegavaju i da ga maltletiraju , decak je sve vise razmisljao o samoubistuvu ali uvek bi odustao kad se seti majcine price , prolazile su godine decak je stasavao formirao je svoju licnost , njegova crvena linija borilackih vestina dolazila je do izrazaja , postajao je polako primecen po svojim malim ali casnim dalima , to mu bese dovoljno da opstane.
Moja porodica nikad nece pasti u zaborav ! Zaklinjem se !
Decak izgovori dok je drzao maleni nozic a onda se recnu po svom dlanu , izgovarajuci neku svoju malanu zakletvu , a onda odmota nekakvu krpu u kojoj bese nesto hrane koju je prikupio , razvi iscepank cebe te leze na njega dok je gledao u nebo.
A onda pomisli.
Znam da ste gore i da me cuvate...necu vas zaboraviti porodico moja ! Ostvaricu svoj san i postacu neko i nesto u ovom gradu i pamtice me ! Svet ce cuti nasu pricu ... volim vas...
A zatim zaspa pod otvorenim nebom dok je Mesec milovao njegovo lepo decije lice.
Vukorec
Ronin
Level: 10
Re: Origin Event
Sub Jan 30, 2021 7:57 pm
Rodjen kao dete cenjenog ratnika i domacice.Ziveo sam na periferiji jednog malog planinskog sela. Po pricama moje majke,kojih se i danas secam,noci kada sam se rodio napolju je divljala uzasna oluja.Munje i gromovi su sevali na nebu konstantno.Moj otac je te noci bio na misiji.Na misiji sa koje se nikada nije vratio.
Godine su prolazile.
Ziveo sam sa majkom koja se svim silama borila da me odhrani.U onoj istoj kolibi.Iako mi je otac nedostajao sa majkom sam imao sve sto mi je trebalo.Dom,hranu i osecao sam ljubav. Osecao sam da me neko voli i da se brine za mene.
Sve je bilo lepo. Takoreci,savrseno. Do jednog momenta.
Zimska noc.U dnevnoj sobi brvnarre,u kojoj sam ziveo sa majkom, u kaminu tiho je pucketala vatrica. Obasjavala je citavu prostoriju. Majka me je nosila u krilu i,kao i svakom sedmogodisnjem decaku ,pricala price. Price o mom ocu kojeg nisam upoznao. Sve je bilo idilicno,mirno. Poceo je polako da me hvata dremez dok sam zamisljao dogadjaje iz majkinih prici. Sve je bilo savrseno.
Zatim,se culo kucanje. Tesko i smireno kucanje na velikim drvenim ulaznim vratima. Trgao sam se iz dremeza a majka me je zacudjeno i pomalo uplaseno pogledala sa pitanjem
'Ko li je sada,u ova doba.?'
Kucanje se zaculo opet ali nervoznije i sa manje strpljenja.
'Otvaraj! Otvaraj,odmah! Ili razvaljujem.' Zacuo se strog i dubok glas iza vrata.
'Idi! Idi u sobu! Sakrij se ispod kreveta!' Uzasno uznemirenim i panicnim glasom se proderala na mene.
Uradio sam kako mi je rekla. Preplasen sam se sakrio ispod kreveta. Sledece sto se moglo cuti bio je vrisak moje majke. Izleteo sam kroz prozor. Napolju je bilo jezivo hladno i mracno. Utrcao sam u sumu. Probijao se kroz siblje. Zamnom su se culi psi tragaci i uzvici ljudi koji su me gonili.
Uspeo sam da se spasem tako sto sam se sakrio u jednoj maloj pecini koja se nalazila na brdu.
Kruzile su price kako se tamo nalazi demon. I niko nije smeo tamo da zalazi.Ja sam bio prinudjen.
Uzasno preplasen. I promrzlih,bosih,stopala sam sacekao jutro budan.Nisam smeo da zaspim.Mogli su doci po mene svaki sekund.Znao sam da vise nikada necu moci da se vratim u svoje selo. I u svoj dom.Ovo je samo pocetak...
Sledecih par godina sam proveo u sumi.
Bio sam prinudjen da naucim da se snalazim sam u divljini. Cesto sam menjao lokaciju. Imao sam osecaj da me jos uvek prate. Konstantno sam bio na oprezu.
U pocetku sam se hranio vocem i povrcem a posle nekog vremena sam naucio da lovim.
Prvo sam naucio da lovim ribu po planinskim brzacima.A zatim sam uspeo da savladam lov manjih zivotinja.Kao sto je na primer zec.
Konstantno izlozen riziku.U svakom momentu svestan da mogu da izgugubim glavu. Razvio sam izuzetno jake zivotinjske instikte za prezivljavanje.
Jedne noci.Napravio sam skloniste na obodu sume u kojoj sam obitavao.Od granja i lisca sam napravio nesto sto je licilo na sator.Daleko je od satora ali moze da posluzi kao prenociste.
Celu noc se osecala jako napeta atmosfera.Teskoba,nervoza,kao da te nesto vreba. Posmatra svaki tvoj pokret. Svaki tvoj otkucaj srca.
Legao sam da spavam ali nisam zaspao.Osetio sam da je nesto tu.Nekoliko momenata sam lezao a zatim....
Uzeo sam svoje,rucno naprevljeno,koplje i izleteo iz sklonista.
Odjednom ispred mene se stvorila ogromna zver.Bio je pun mesec.Mesecina je obasjavala tacno mesto gde smo se nalazili zver i ja. Mogao sam da joj vidim oci. Oci pune straha i besa.Nesto slicno onome sto se nalazilo i u meni.
Bilo je sve ili nista.Nisam imao nikakvog izbora.Suocio sam se sa ovom zveri kako sam znao i umeo. Vodjen svojim primalnim instiktima a podpomognut adrenalinom i strahom uspeo sam da ubijem zivotinju probovsi je kopljem kroz glavu.
Kleknuo sam nad lesinom ove zivotinje i poceo sam da placem. Zatim sam se kroz bes zakleo .
'Saznacu ko je umesan u to. Saznacu i zasto je ubio moje roditelje.A onda,kunem se,nece ostati ni jedan komadic njega.'
Osecao sam kako postajem sve hladniji.Sve manje covek a sve vise zver.Poceo sam da se gubim u izlivima besa. U konstantnoj borbi za opstanak. I konstantnoj zelji da osvetim svoje roditelje.
Proslo je pet zima od moje zakletve.
Sada vec momak od svojih petanest godina.Ovladao sam vestinama prezivaljvanja.Uspeo sam da ovladam kontorlisanjem svojih emocija i strahova.Postao sam hladan i mehanicki vodjen svojim instiktima i sistemima za prezivljavanje.
Lutao sam kroz guste sume i stenovite planine.U sela sam zalazio samo kada ne bih imao drugog izbora.Uglavnom zbog hrane.
Selima su kruzile razne price o meni. Za sve njih sam bio stranac.Neki su me se plasili,nisu znali nista o meni.Poceli su da me zovu 'Vuk Samotnjak'.
Uglavnom nisam vodio razgovore ni sakim.Izbegavao sam drustvo ljudi ali sam prihvatao drustvo divljih zivotinja.Pogotovo vukova.
Jedino sto me je drzalo u zivotu svih ovih godina provedenih u divljini,bila je zelja za osvetom svojih roditelja.
Vremenom sam shvatio da moram da pocnem da se privikavam na ljude.Nisam vise mogao sam.Poceo sam cesce da silazim u sela.Tacnije u jedno te isto selo kako bi se ljudi navikli na moje prisustvo.
Cilj mi je bio da nadjem nekoga ko ce mi omoguciti da naucim sto vise borilackih i ratnih vestina.Uglavnom 'prsa u prsa'.
Ljudi su poceli da se privikavaju na mene.Kao na lokalnog psa lutalicu.Nisu se vise plasili.Atmosfera nije vise bila napeta kada sidjem u selo.
Uspeo sam da nadjem Senseia koji bi me obucavao. Bio je to kamp. U tom kampu sam proveo dve godine obucavajuci se i skupljajuci snagu za dalji put.
Treninzi su bili rigorozni.Na test se svakodnevno stavljala fizicka i mentalna izdrzljivost.Vezbe su bile na granici izvodljivog.Ja i jos dvanaest mojih vrsnjaka se nalazilo u ovom kampu za obuku mladih boraca.
Osetio sam kada je kucnuo cas.Bio sam spreman da napustim selo.Skupio sam dovoljno snage i zrelosti.Naucio i vise nego dovoljno borilackih vestina da mogu da se staram o sebi.
Od bespomocnog steneta izrastao sam u snaznog vuka samotnjaka.
Vreme je!Vreme je da se otrkije istina!
Jedne noci sam pre vremena za spavanje,kradom,spakovao svoje stvari.Za brz i neprimetan beg.Doslo je vreme spavanja.Svi su polegali u svoj krevet.Pravio sam se da sapvam.
Kada sam bio potpuno siguran da niko nije budan poceo sam da se sunjam.Pobegao sam bez ikakvog problema.
Naisao sam na kapiju nekog grada.Ogromna kapija sa strazarskim kulama.
Nesto me je izuzetno vuklo da udjem u ovaj grad.Kao da sam osecao da cu ovde naci odgovore na sva svoja pitanja.Ili da ce boravak u ovom gradu da mi ponudi mogucnost da uhvatim barem jedan trag.Barem jedan delic price kojim cu se voditi dok ne saznam dovoljno da mogu da delujem.
Godine su prolazile.
Ziveo sam sa majkom koja se svim silama borila da me odhrani.U onoj istoj kolibi.Iako mi je otac nedostajao sa majkom sam imao sve sto mi je trebalo.Dom,hranu i osecao sam ljubav. Osecao sam da me neko voli i da se brine za mene.
Sve je bilo lepo. Takoreci,savrseno. Do jednog momenta.
Zimska noc.U dnevnoj sobi brvnarre,u kojoj sam ziveo sa majkom, u kaminu tiho je pucketala vatrica. Obasjavala je citavu prostoriju. Majka me je nosila u krilu i,kao i svakom sedmogodisnjem decaku ,pricala price. Price o mom ocu kojeg nisam upoznao. Sve je bilo idilicno,mirno. Poceo je polako da me hvata dremez dok sam zamisljao dogadjaje iz majkinih prici. Sve je bilo savrseno.
Zatim,se culo kucanje. Tesko i smireno kucanje na velikim drvenim ulaznim vratima. Trgao sam se iz dremeza a majka me je zacudjeno i pomalo uplaseno pogledala sa pitanjem
'Ko li je sada,u ova doba.?'
Kucanje se zaculo opet ali nervoznije i sa manje strpljenja.
'Otvaraj! Otvaraj,odmah! Ili razvaljujem.' Zacuo se strog i dubok glas iza vrata.
'Idi! Idi u sobu! Sakrij se ispod kreveta!' Uzasno uznemirenim i panicnim glasom se proderala na mene.
Uradio sam kako mi je rekla. Preplasen sam se sakrio ispod kreveta. Sledece sto se moglo cuti bio je vrisak moje majke. Izleteo sam kroz prozor. Napolju je bilo jezivo hladno i mracno. Utrcao sam u sumu. Probijao se kroz siblje. Zamnom su se culi psi tragaci i uzvici ljudi koji su me gonili.
Uspeo sam da se spasem tako sto sam se sakrio u jednoj maloj pecini koja se nalazila na brdu.
Kruzile su price kako se tamo nalazi demon. I niko nije smeo tamo da zalazi.Ja sam bio prinudjen.
Uzasno preplasen. I promrzlih,bosih,stopala sam sacekao jutro budan.Nisam smeo da zaspim.Mogli su doci po mene svaki sekund.Znao sam da vise nikada necu moci da se vratim u svoje selo. I u svoj dom.Ovo je samo pocetak...
Sledecih par godina sam proveo u sumi.
Bio sam prinudjen da naucim da se snalazim sam u divljini. Cesto sam menjao lokaciju. Imao sam osecaj da me jos uvek prate. Konstantno sam bio na oprezu.
U pocetku sam se hranio vocem i povrcem a posle nekog vremena sam naucio da lovim.
Prvo sam naucio da lovim ribu po planinskim brzacima.A zatim sam uspeo da savladam lov manjih zivotinja.Kao sto je na primer zec.
Konstantno izlozen riziku.U svakom momentu svestan da mogu da izgugubim glavu. Razvio sam izuzetno jake zivotinjske instikte za prezivljavanje.
Jedne noci.Napravio sam skloniste na obodu sume u kojoj sam obitavao.Od granja i lisca sam napravio nesto sto je licilo na sator.Daleko je od satora ali moze da posluzi kao prenociste.
Celu noc se osecala jako napeta atmosfera.Teskoba,nervoza,kao da te nesto vreba. Posmatra svaki tvoj pokret. Svaki tvoj otkucaj srca.
Legao sam da spavam ali nisam zaspao.Osetio sam da je nesto tu.Nekoliko momenata sam lezao a zatim....
Uzeo sam svoje,rucno naprevljeno,koplje i izleteo iz sklonista.
Odjednom ispred mene se stvorila ogromna zver.Bio je pun mesec.Mesecina je obasjavala tacno mesto gde smo se nalazili zver i ja. Mogao sam da joj vidim oci. Oci pune straha i besa.Nesto slicno onome sto se nalazilo i u meni.
Bilo je sve ili nista.Nisam imao nikakvog izbora.Suocio sam se sa ovom zveri kako sam znao i umeo. Vodjen svojim primalnim instiktima a podpomognut adrenalinom i strahom uspeo sam da ubijem zivotinju probovsi je kopljem kroz glavu.
Kleknuo sam nad lesinom ove zivotinje i poceo sam da placem. Zatim sam se kroz bes zakleo .
'Saznacu ko je umesan u to. Saznacu i zasto je ubio moje roditelje.A onda,kunem se,nece ostati ni jedan komadic njega.'
Osecao sam kako postajem sve hladniji.Sve manje covek a sve vise zver.Poceo sam da se gubim u izlivima besa. U konstantnoj borbi za opstanak. I konstantnoj zelji da osvetim svoje roditelje.
Proslo je pet zima od moje zakletve.
Sada vec momak od svojih petanest godina.Ovladao sam vestinama prezivaljvanja.Uspeo sam da ovladam kontorlisanjem svojih emocija i strahova.Postao sam hladan i mehanicki vodjen svojim instiktima i sistemima za prezivljavanje.
Lutao sam kroz guste sume i stenovite planine.U sela sam zalazio samo kada ne bih imao drugog izbora.Uglavnom zbog hrane.
Selima su kruzile razne price o meni. Za sve njih sam bio stranac.Neki su me se plasili,nisu znali nista o meni.Poceli su da me zovu 'Vuk Samotnjak'.
Uglavnom nisam vodio razgovore ni sakim.Izbegavao sam drustvo ljudi ali sam prihvatao drustvo divljih zivotinja.Pogotovo vukova.
Jedino sto me je drzalo u zivotu svih ovih godina provedenih u divljini,bila je zelja za osvetom svojih roditelja.
Vremenom sam shvatio da moram da pocnem da se privikavam na ljude.Nisam vise mogao sam.Poceo sam cesce da silazim u sela.Tacnije u jedno te isto selo kako bi se ljudi navikli na moje prisustvo.
Cilj mi je bio da nadjem nekoga ko ce mi omoguciti da naucim sto vise borilackih i ratnih vestina.Uglavnom 'prsa u prsa'.
Ljudi su poceli da se privikavaju na mene.Kao na lokalnog psa lutalicu.Nisu se vise plasili.Atmosfera nije vise bila napeta kada sidjem u selo.
Uspeo sam da nadjem Senseia koji bi me obucavao. Bio je to kamp. U tom kampu sam proveo dve godine obucavajuci se i skupljajuci snagu za dalji put.
Treninzi su bili rigorozni.Na test se svakodnevno stavljala fizicka i mentalna izdrzljivost.Vezbe su bile na granici izvodljivog.Ja i jos dvanaest mojih vrsnjaka se nalazilo u ovom kampu za obuku mladih boraca.
Osetio sam kada je kucnuo cas.Bio sam spreman da napustim selo.Skupio sam dovoljno snage i zrelosti.Naucio i vise nego dovoljno borilackih vestina da mogu da se staram o sebi.
Od bespomocnog steneta izrastao sam u snaznog vuka samotnjaka.
Vreme je!Vreme je da se otrkije istina!
Jedne noci sam pre vremena za spavanje,kradom,spakovao svoje stvari.Za brz i neprimetan beg.Doslo je vreme spavanja.Svi su polegali u svoj krevet.Pravio sam se da sapvam.
Kada sam bio potpuno siguran da niko nije budan poceo sam da se sunjam.Pobegao sam bez ikakvog problema.
Naisao sam na kapiju nekog grada.Ogromna kapija sa strazarskim kulama.
Nesto me je izuzetno vuklo da udjem u ovaj grad.Kao da sam osecao da cu ovde naci odgovore na sva svoja pitanja.Ili da ce boravak u ovom gradu da mi ponudi mogucnost da uhvatim barem jedan trag.Barem jedan delic price kojim cu se voditi dok ne saznam dovoljno da mogu da delujem.
Rafaelo
Hinin
Level: 10
Re: Origin Event
Čet Feb 04, 2021 9:11 pm
Pre nekoliko godina dok sam bio dete ziveo sam sa svojim roditeljima i sa svojom bracom.Moji roditelji su se uvek trudili da obezbede neko malo mestance da mozemo da prespavamo i prezivimo noc.Moja braca i ja smo bili srecniji nego ostala deca.Sva deca iz svih ulica u kojima smo bili su nam se rugali da smo sirimasni da nemamo dom hranu i ostale potrepstine.Ali nasi roditelji su se trudili da nam obezbede da imamo da jedemo i da pijemo.Odvajali su od njihovih usta da daju nama.Bezbroj puta tata se vracao kuci sav islrebijan i modar.Neki ljudi su nas uvek pratili ali nismo znali zasto.Moja braca Mikelandjelo,Leonardo i Donatelo su videli kako ti ljudi matletiraju nase roditelje ali ja to nisam video.Pa sam odlucio da odem sam za mamom i tatom dok nam traze dom i hranu i video sam to sto su moja braca rekla i bio sam jako tuzan.Posle toga sam hteo da odbranim mamu i tatu ali sam se mnogo plasio.Pa sam pozvao bracu da mi pomognu.Bili smo slabi ali bi smo sve uradili za svoje roditelje.Tako su dosla moja braca i krenuli smo prema njima.Kada su ti ljudi videli nas izvadili su katane i ubili moju bracu i roditelje.A medjusobno su rekli :Hej ovaj mali mi je najveci njega ce mo da bijemo.Tu su krenuli da me biju i ubacili u jedan smrdljivi kontenjer.Cak i pod tim smradom ja sam zadrzao dah nekih 2 3 minuta i iskocio sam iz kontenjera i krenuo da bezim svom brzinom.Bio sam jako tuzan i nisam prestajao da placem ali sam se uzdrzao i rekao:Osveticu se!
Posle nekog vremena sam krenuo da rastem i sam sam se brinuo o sebi.Nisam znao kako da se snadjem za hranu i vodu pa sam krenuo da obijam radnje.Nisam hteo da budem zlikovac ali morao sam nekako da se snadjem i stvarno se divim svojim roditeljima kako su izdrzavali nas cetvoro.Nije mi jasno sta su radili.Ali sam siguran da nisu ovo sto i ja.Posle 1 ipo dana nasao sam posao da pecam rive za nekog coveka.Dobijao sam dovoljno novca da izdrzavam samog sebe i da vise ne pljackam radnje uz to zavoleo sam pisao ribara ali nisam hteo da budem ribar.Jednostavno me nije to zanimalo
Dosao sam do zakljucka da ne treba verovati nikome posle onoga sto mi se desilo.Ljudi su pravo smece.Mislio sam da im se moze verovati ali ocigledno je to pogresno.I mislim da vise nikome necu da verujem.
Posle nekog vremena sam krenuo da rastem i sam sam se brinuo o sebi.Nisam znao kako da se snadjem za hranu i vodu pa sam krenuo da obijam radnje.Nisam hteo da budem zlikovac ali morao sam nekako da se snadjem i stvarno se divim svojim roditeljima kako su izdrzavali nas cetvoro.Nije mi jasno sta su radili.Ali sam siguran da nisu ovo sto i ja.Posle 1 ipo dana nasao sam posao da pecam rive za nekog coveka.Dobijao sam dovoljno novca da izdrzavam samog sebe i da vise ne pljackam radnje uz to zavoleo sam pisao ribara ali nisam hteo da budem ribar.Jednostavno me nije to zanimalo
Dosao sam do zakljucka da ne treba verovati nikome posle onoga sto mi se desilo.Ljudi su pravo smece.Mislio sam da im se moze verovati ali ocigledno je to pogresno.I mislim da vise nikome necu da verujem.
Rimuru
Peasent
Level: 10
Re: Origin Event
Pon Feb 08, 2021 10:31 pm
Bilo je to prije mnogo godina. Za ove dogadjaje me vezuju najstarija sjećanja... Nisam siguran da li je sve bilo tako, ali oprostite mi ako Vas slažem.
Sjećam se savršeno tog neba. Sjećam se vremena tih dana. I da, govorili su mi da mi je glava u oblacima, a oblaci iznad nas su uvijek bili tako crni. Bože, odrastanje je bilo puno strašnih priča... Slušali smo o ratovima i pogibiji. Učili su nas da nikad ne dozvolimo sebi neke stvari. Ti idioti, bili su tako grubi, ali opet veoma brižni.
Krenuli su tog dana, njih šesnaest... krenuli su u smrt. Nisu mogli da izdrže siromaštvo i bol u srcu. Čitav život su živjeli od pljački i laganja, ali sada nisu imali više šta da ukradu niti koga sa slažu. Na kraju su završili živote onako kako su željeli, probodeni mačem koji je gutao duše. Ostali smo sami, nas dva druga. Ne, dva brata! A toliko mu je bilo teže nego meni, ti ožiljci, ta sjećanja. Možda Vas ne zanima ko je bio on, ali imam želju da ispričam.
Sve je počelo kada se rodio. Spavao je u mekanoj kolijevci, u kući punoj izobilja. Dobio je otmeno ime, Tadaši, kako je i priličilo budućem nasljedniku bogate porodice. Živio je srećno i bezbrižno, nije ni slutio da će nekada upoznati nekoga poput mene. Bio je tako srećan, došlo je vrijeme da mu se rodi mlađi brat, svi su željno iščekivali to. Kao grom iz vedra neba u njihove živote je udario taj mlaz tuge i očaja. Majka i beba su umrli pri porođaju. Teška vremena su nastala, a otac počeo da pije i da rasipa bogatstvo. Liječio je svoju tugu na Tadašiju. Modrice su bile sve veće i opasnije, a imao je samo četiri godine. Kada je napunio sedmu godinu, shvatio je nešto. Taj crni nož koji toliko dugo stoji na hodniku, pa on može da posluži. Tako je na spavanju oduzeo život svom ocu.
Pobjegao je iz kuće i ponio taj nož sa sobom. Upoznao je mene i ostatak ekipe. Naučili su nas pravim vrijednostima, principima, laganju, snalaženju. Odrastali smo kao mali kriminalci, naučili smo da budemo ljubazni, a mozgovi su nam ostali pokvareni. Kada njih šesnaest više nije bilo, poludjeli smo. Taj crni nož nas je hranio dugo bio je skup. Ali Tadaši se razbolio i umro, baš nije imao sreće u životu. Volio bih da vidi da sam živ i da se borim.
Snalazio sam se sam, krao, lagao i pretvarao se da sam neko drugi. To nije palilo kod svih, čovjek sa zelenim šeširom me je provalio odmah. Uzeo me je pod svoje i učio brojnim stvarima, vjerujem da je i on bio kriminalac. Prvi put sam se zabavljao u životu, zamijenio mi je neke stare prijatelje, popunio prazninu u srcu. Nekoliko dana prije nego što me je napustio osjetio sam da ću opet ostati sam, valjda se i on počeo ponašati drugačije. Ipak, ostavio mi je u amanet svoju želju. Prenosiću je u svom duhu i truditi se da je ispunom dokle god ima vatre u meni.
Tada sam se iz periferije vratio u siromašne dijelove grada i tu se nad Tadašijevim grobom zakleo da ću uspjeti. Prolio sam krv po nadgrobnom kamenu žaleći što nismo zajedno. Vjetar mu je odnio moje riječi izgovorene kroj suze.
Počivaj u miru, ja nosim tvoj život u svom sjećanju.
Sjećam se savršeno tog neba. Sjećam se vremena tih dana. I da, govorili su mi da mi je glava u oblacima, a oblaci iznad nas su uvijek bili tako crni. Bože, odrastanje je bilo puno strašnih priča... Slušali smo o ratovima i pogibiji. Učili su nas da nikad ne dozvolimo sebi neke stvari. Ti idioti, bili su tako grubi, ali opet veoma brižni.
Krenuli su tog dana, njih šesnaest... krenuli su u smrt. Nisu mogli da izdrže siromaštvo i bol u srcu. Čitav život su živjeli od pljački i laganja, ali sada nisu imali više šta da ukradu niti koga sa slažu. Na kraju su završili živote onako kako su željeli, probodeni mačem koji je gutao duše. Ostali smo sami, nas dva druga. Ne, dva brata! A toliko mu je bilo teže nego meni, ti ožiljci, ta sjećanja. Možda Vas ne zanima ko je bio on, ali imam želju da ispričam.
Sve je počelo kada se rodio. Spavao je u mekanoj kolijevci, u kući punoj izobilja. Dobio je otmeno ime, Tadaši, kako je i priličilo budućem nasljedniku bogate porodice. Živio je srećno i bezbrižno, nije ni slutio da će nekada upoznati nekoga poput mene. Bio je tako srećan, došlo je vrijeme da mu se rodi mlađi brat, svi su željno iščekivali to. Kao grom iz vedra neba u njihove živote je udario taj mlaz tuge i očaja. Majka i beba su umrli pri porođaju. Teška vremena su nastala, a otac počeo da pije i da rasipa bogatstvo. Liječio je svoju tugu na Tadašiju. Modrice su bile sve veće i opasnije, a imao je samo četiri godine. Kada je napunio sedmu godinu, shvatio je nešto. Taj crni nož koji toliko dugo stoji na hodniku, pa on može da posluži. Tako je na spavanju oduzeo život svom ocu.
Pobjegao je iz kuće i ponio taj nož sa sobom. Upoznao je mene i ostatak ekipe. Naučili su nas pravim vrijednostima, principima, laganju, snalaženju. Odrastali smo kao mali kriminalci, naučili smo da budemo ljubazni, a mozgovi su nam ostali pokvareni. Kada njih šesnaest više nije bilo, poludjeli smo. Taj crni nož nas je hranio dugo bio je skup. Ali Tadaši se razbolio i umro, baš nije imao sreće u životu. Volio bih da vidi da sam živ i da se borim.
Snalazio sam se sam, krao, lagao i pretvarao se da sam neko drugi. To nije palilo kod svih, čovjek sa zelenim šeširom me je provalio odmah. Uzeo me je pod svoje i učio brojnim stvarima, vjerujem da je i on bio kriminalac. Prvi put sam se zabavljao u životu, zamijenio mi je neke stare prijatelje, popunio prazninu u srcu. Nekoliko dana prije nego što me je napustio osjetio sam da ću opet ostati sam, valjda se i on počeo ponašati drugačije. Ipak, ostavio mi je u amanet svoju želju. Prenosiću je u svom duhu i truditi se da je ispunom dokle god ima vatre u meni.
Tada sam se iz periferije vratio u siromašne dijelove grada i tu se nad Tadašijevim grobom zakleo da ću uspjeti. Prolio sam krv po nadgrobnom kamenu žaleći što nismo zajedno. Vjetar mu je odnio moje riječi izgovorene kroj suze.
Počivaj u miru, ja nosim tvoj život u svom sjećanju.
Tien Shinhan
Shogun
Level: 10
Re: Origin Event
Uto Feb 09, 2021 2:27 pm
Procitao sam sve price koje su bile napisane , ne zelim bilo kome da iznosim mane jer i moja prica nije savrsena , ali neke sam morao procitati i po dva puta kako bi doneo odluku , kao sto sam vec i pominjao na nekoj klackalici izmedju Vukoreca i Dantea , njihove price su mi se posebno dopale , jos uvek nisam siguran kome bi dao glas ali ipak mislim da glas zasluzuje Dante zbog onih prica u spojlerima koje su definitivno presudile .
Vukorec
Ronin
Level: 10
Re: Origin Event
Uto Feb 09, 2021 2:29 pm
Nisam profi pisac i nemam prava da komentarisem necije delo...ali...procitavsi sve Tienova prica mi se najvise svidela...tako moj glas :Tien
Musashi
Admin
Level: 10
Re: Origin Event
Uto Feb 09, 2021 3:03 pm
Svaka priča je odlična, neke su malo promašile putanju priče. Negde je Koto prikazan kao nešto lepo ali je Tien recimo dosta dobro ubo suštinu Koto države iako na prvi pogled opisuje kako je to divno mesto kako bi pomogli dekici i to, međutim na kraju je pokazao da kad ne služiš ničemu onda te odbace.
Vukorec je opisivao život stranca, kako on to zove vuka samotnjaka. Malo mi je kraj pokvario doživljaj, trebao si više opisati kako si dospeo na siromašne ulice.
Dosta mi se svidelo to kako je uradio, jedino kraj da mirno ušeta u grad i nije toliko realan. Dante je uradio odličan posao i time što je napisao takvu priču uspeo je da mi da dobru ideju za event. Napisao je vrhunski rastavljanje bratstva što sam shvatio (MALO KLIŠE) sami su slabi, zajedno su jaki. Takođe je napravio ekstra interpretaciju kada je bio zarobljen.
Rafaelo, moglo je to bolje i verujem da si priču napisao samo zbog levela što opet poštujem. Malo više ubacuj opisa okoline, zaigraj se sa našim čulima dok čitamo. Pregledaj okolinu tvog lika kroz njegove oči i šta vidiš? Oseti? Čuješ? To su sve mini faktori koji će ti pomoći da pišeš kvalitetnije.
Rimuru, priča je okej, vidim da si koristio karaktera koji je ste takav to mi se zaista svidelo. Ono što mi se nije svidelo jeste činjenica da si sam odlučio da odeš u siromašne ulice iako u PLOTU piše da su te ulice zapravo kazna za prestupnike i slične. Napisao si kako si se vratio u siromašne ulice, iz tih ulica ne možeš izaći jer je izolovan kvart, kao logor recimo. Sve ostalo je super.
KONAČNO
Moj glas će biti podeljen na po jedan poen jer ne mogu da se odlučim između tri priče. Nakon dužeg razmatranja odluka je pala na to da će po 1 poen dobiti:
Dante i Vukorec.
Tien nije dobio poen od mene jer znam da je zbrzao ovo, zaslužio jeste naravno ali činjenica da znam kakve on priče ume da napiše da mi se dlake na glavi dignu mi zabranjuje da mu dam poen. Dajem ovim priliku novajlijama da dobiju nešto dobro. Zahvaljujem svim učesnicima na učestvovanju!
Vukorec je opisivao život stranca, kako on to zove vuka samotnjaka. Malo mi je kraj pokvario doživljaj, trebao si više opisati kako si dospeo na siromašne ulice.
Dosta mi se svidelo to kako je uradio, jedino kraj da mirno ušeta u grad i nije toliko realan. Dante je uradio odličan posao i time što je napisao takvu priču uspeo je da mi da dobru ideju za event. Napisao je vrhunski rastavljanje bratstva što sam shvatio (MALO KLIŠE) sami su slabi, zajedno su jaki. Takođe je napravio ekstra interpretaciju kada je bio zarobljen.
Rafaelo, moglo je to bolje i verujem da si priču napisao samo zbog levela što opet poštujem. Malo više ubacuj opisa okoline, zaigraj se sa našim čulima dok čitamo. Pregledaj okolinu tvog lika kroz njegove oči i šta vidiš? Oseti? Čuješ? To su sve mini faktori koji će ti pomoći da pišeš kvalitetnije.
Rimuru, priča je okej, vidim da si koristio karaktera koji je ste takav to mi se zaista svidelo. Ono što mi se nije svidelo jeste činjenica da si sam odlučio da odeš u siromašne ulice iako u PLOTU piše da su te ulice zapravo kazna za prestupnike i slične. Napisao si kako si se vratio u siromašne ulice, iz tih ulica ne možeš izaći jer je izolovan kvart, kao logor recimo. Sve ostalo je super.
KONAČNO
Moj glas će biti podeljen na po jedan poen jer ne mogu da se odlučim između tri priče. Nakon dužeg razmatranja odluka je pala na to da će po 1 poen dobiti:
Dante i Vukorec.
Tien nije dobio poen od mene jer znam da je zbrzao ovo, zaslužio jeste naravno ali činjenica da znam kakve on priče ume da napiše da mi se dlake na glavi dignu mi zabranjuje da mu dam poen. Dajem ovim priliku novajlijama da dobiju nešto dobro. Zahvaljujem svim učesnicima na učestvovanju!
Rafaelo
Hinin
Level: 10
Re: Origin Event
Uto Feb 09, 2021 8:34 pm
Ne kazem da sam neki pisac i ja mislim da sam los i nemam nikakvo pravo da vredjam tudje radove.Ali od svih ovih prica najbolja mi je Vukorecova i najlepsa i stvarno sam uzivao dok sam je citao.Sto znaci da moj glas ide Vukorecu.Svaka cast!!
Rimuru
Peasent
Level: 10
Re: Origin Event
Uto Feb 09, 2021 8:54 pm
Kao prvo sve pohvale učesnicima.
Bilo je lijepo učestvovati, ali nažalost neću dati svoj glas. Zanimljive su priče, međutim nijedna mi se nije posebno dopala pa bi bilo nepravedno da dam glas nasumično. Vjerujem da svi možete bolje i izvinite zbog neodlučnosti.
Bilo je lijepo učestvovati, ali nažalost neću dati svoj glas. Zanimljive su priče, međutim nijedna mi se nije posebno dopala pa bi bilo nepravedno da dam glas nasumično. Vjerujem da svi možete bolje i izvinite zbog neodlučnosti.
Sakura
Enlisted
Level: 10
Re: Origin Event
Uto Feb 09, 2021 11:35 pm
Želim da čestitam svima koji su učestvovali. Svaka priča je odlična na svoj način i ima potencijala. Kod pojedinih za ideju, kod drugih za prikaz osećanja likova... Ovde ću glasati isključivo po mom ukusu i po tome šta sam osetila dok sam čitala priče. Mnoge priče sam morala da pročitam par puta te sam nakon dobrog razmišljanja donela ovakvu odluku:
Svoj glas delim na po jedan poen. Odlučila sam da će po jedan poen dobiti:
Tien i Dante.
Tienova priča mi je imala dušu. Imala sam osećaj da prolazim kroz sve što je i prošao njegov lik a smatram da je to osnova za svaku dobru priču.
Danteova priča mi je bila veoma interesanta. Imala je sjanju ideju i bila je sjajno razrađena.
Ostale priče su takođe lepe i interesante samo mi nisu zapale za oko kao ove dve. Još jednom, čestitam svima na učestvovanju i na pričama!!
Svoj glas delim na po jedan poen. Odlučila sam da će po jedan poen dobiti:
Tien i Dante.
Tienova priča mi je imala dušu. Imala sam osećaj da prolazim kroz sve što je i prošao njegov lik a smatram da je to osnova za svaku dobru priču.
Danteova priča mi je bila veoma interesanta. Imala je sjanju ideju i bila je sjajno razrađena.
Ostale priče su takođe lepe i interesante samo mi nisu zapale za oko kao ove dve. Još jednom, čestitam svima na učestvovanju i na pričama!!
Hakuhei Sabi
Admin
Level: 10
Re: Origin Event
Sre Feb 10, 2021 1:24 pm
Tien i Vukorec dobijaju moj glas. Bio sam podeljen izmedju Tiena, Dantea i Vukoreca. Sve se svelo na duzinu postova. Iako mozda zvuci kontradiktorno, formula za uspeh po meni definitivno ne lezi u tome da vam rad bude neverovatno dugacak.
Alas, priznajem da je Dante dao sve od sebe da naocigled skrati svoj post onim spojlerima, te takodje da njegova prica zasluzuje pohvalu sa obzirom da je sadrzajno i temacki u rangu (nisu iste price, samo rang, tj. kvalitet) sa pricama Tiena i Vukoreca. Ipak, kao sto rekoh, duzina je presudila.
(Znam da je Dante vec pobedio, cestitke na tome, ali smatram da bih trebao da ovenim radove)
Sto se ostalih prica tice, Rafaelo i Rimuru, dobre su. Nemojte shvatiti ovo kao znak da ne bi trebali da nastavite da se trudite, vec samo da vam je potreban jedan mali korak da bi ste bili u rangu sa prve tri price. Vase price jesu dobre, samo sto su, vec pomenute, prve tri jos bolje. Cestitam na trecemm mestu.
Za kraj zelim da kazem ovo- znam da je kraj i moja odluka mozda malo razocaravajuca, te da je doslo do izjednacenja za drugo mesto, ali nisam dao svoj glas vodjen situacijom (da moj glas odlucuje, te da moram da se prilagodim situaciji prethodnim rezultatima), vec sam glasao objektivno i onako kako bih glasao i da je moj glas prvi, u sredini, ili bilo gde drugde... Prosto sam reagovao onako kako sam mislio da je najrealnije i ovi rezultati su, igrom slucaja, rezultati toga...
Cestitke svima, srecno!
Alas, priznajem da je Dante dao sve od sebe da naocigled skrati svoj post onim spojlerima, te takodje da njegova prica zasluzuje pohvalu sa obzirom da je sadrzajno i temacki u rangu (nisu iste price, samo rang, tj. kvalitet) sa pricama Tiena i Vukoreca. Ipak, kao sto rekoh, duzina je presudila.
(Znam da je Dante vec pobedio, cestitke na tome, ali smatram da bih trebao da ovenim radove)
Sto se ostalih prica tice, Rafaelo i Rimuru, dobre su. Nemojte shvatiti ovo kao znak da ne bi trebali da nastavite da se trudite, vec samo da vam je potreban jedan mali korak da bi ste bili u rangu sa prve tri price. Vase price jesu dobre, samo sto su, vec pomenute, prve tri jos bolje. Cestitam na trecemm mestu.
Za kraj zelim da kazem ovo- znam da je kraj i moja odluka mozda malo razocaravajuca, te da je doslo do izjednacenja za drugo mesto, ali nisam dao svoj glas vodjen situacijom (da moj glas odlucuje, te da moram da se prilagodim situaciji prethodnim rezultatima), vec sam glasao objektivno i onako kako bih glasao i da je moj glas prvi, u sredini, ili bilo gde drugde... Prosto sam reagovao onako kako sam mislio da je najrealnije i ovi rezultati su, igrom slucaja, rezultati toga...
Cestitke svima, srecno!
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu|
|
|