Ulice Siromašnih

Ino je bila zbunjena, nije znala šta da radi i kako da postupi u ovom trenutku.... Bilo joj je glupo da tek tako uzme novac od nekog koga poznaje tako malo ali isto tako je znala da kod sebe nema puno novca... Mnogo toga joj se vrzmalo po glavi. Njenu zamišljenost prekinu Tien, prijateljski se osmehnula te rekla:

Hvala ti puno....ja zaista ne znam kako mogu da ti se zahvalim za ovo što si učinio za mene... Trenutno nemam drugog izbora osim da prihatim ovaj novac jer kod sebe nemam puno novca, ali ti obećavam da ću ti se nekako odužiti za ovo prvom prilikom...

Noć je lagano krenula da pada, pogledala je ka nebu i videla je puno svetlucavih zvezda... Zvezde je podsetiše na detinjstvo i porodicu, kako je nekad sa svojom sestrom ležala i gledala u njih. Stalno ju je mučila misao šta se sa njom desilo onog dana, da li je uopšte živa.....misleći o tome oči joj se napuniše suzama ali nije dozvolila da one poteknu niz njeno lice. Pogled sa neba ponovo usmeri ka Tienu...Ni sama nije znala gde će da ide iako se plašila da ostane sama ovde ali nije želela da zadržava Tiena.



Ma..... ne brini za mene, snaći ću se ja već nekako, ne želim da te zadržavam ali hvala ti što brineš... Zaista nisam skoro upoznala nekog kao što si ti...

Ne, obećavam da ću ti se nekako odužiti prvom prilikom, ne mogu tek tako da zaboravim ovo što si učinio za mene. Paa... čak štaviše iskreno nisam ljuta na državu, ovde sam kako bih pronašla jednu osobu, nadam se da ću u tome i uspeti... Drago mi je zbog tebe... Zapravo ja obožavam cveće, proleće me je uvek radovalo baš zbog cveća. Zaista ne želim da ti kvarim planove i da ti budem na teretu.



Imala je osmeh na licu sve vreme, izgleda da joj je zaista prijalo njegovo društvo...

Sve vreme dok je pričala sa Tienom imala je osmeh na licu, međutim čuvši njegovo poslednje pitanje njen osmeh odjednom nestade.... Osetila je kako je nešto steže oko srca i kako se njene oči polako pune suzama... Nije želela da to Tien primeti, samo je duboko uzdahnula i rekla:



Tražim svoju sestru koju nisam videla jako dugo, zapravo nisam je videla preko jedanaest godina... Ta priča je vrlo duga i komplikovana... Ne volim baš puno da pričam o tome ali nadam se da će biti prilike da ti je jednom ispričam.

Stvarno mi je žao zbog tebe, izvini što sam te podsetila na to... Znam kako ti je, moji roditelji su mrtvi a sestru nisam videla jako dugo... Nadam se da je dobro i da ću uspeti da je pronađem...

Bila je prilično tužna zbog pomisli na svoju porodicu ali isto tako i zbog Tiena, nije znala da je i on izgubio porodicu i nije želela da ga podseća na to....

Zbog svega što mi se u prošlosti dešavalo nisam o tome puno razmišljala, ali zašto da ne...volela bih da se oprobam i u tome.  

Pogledala je u nebo koje je bilo puno zvezda te upita Tiena:

Da li voliš da gledaš zvezde? Ja sam kao mala obožavala da ih posmatram zajedno sa sestrom....

Kao mala volela sam da posmatram zvezde zajedno sa sestrom ili da nam majka priča o njima... Obe smo imale svoju zvezdu. Nekako one mi daju osećaj sigurnosti i ispunjenosti. Kad god pogledam u njih setim se svoje porodice. I ja bih volela, želim da steknem nove prijatelje. Izvini ako sam se previše raspričala, nadam se da te ne zadržavam. Znaš..... u prošlosti nisam baš imala mogućnosti da se družim sa puno ljudi.... osećala sam se vrlo usamljeno sve dok nisam naišla na Sakuru i tebe.....


Pogleda u njega te se osmehnu.